Deepak chopra srodna dusa pdf

Dating > Deepak chopra srodna dusa pdf

Click here: ※ Deepak chopra srodna dusa pdf ※ ♥ Deepak chopra srodna dusa pdf

He met in 1985 and became involved with the TM. Raj je iz dzepa izvadio dvadeset dolara. Dokazao je kako Newton-ovi zakoni fizike nisu nikako stacionarni, vać su relativni glede motritelja i motrenog.

Martin - Serijal Pesma leda i vatre. Golon - Andjelika 7 - Andjelika u novom svetu 1. Quindi se mantieni il corpo alcalino, puoi evitare le malattie ed essere in salute! Medut im, u suvremenoj se psihijatriji pacijent koji vristi smatra prednoscu jer su mu usta vec otvoren a pa je u njih lakse ubaciti tabletu. Voljan sam ostati i poslusati. Dolazi do preokreta u njihovom saosecanju i razumevanju. Unapred je utvrdjeno vreme za ucenje, ispite, raspust i odmor. Svi qubiti u memoriji će nakon toga imati klasične bit vrijednosti ili jedan ili nula! Kono bar im je donio velike crvene plasticne jelovnike. Dopo quattro giorni la sua massa si ridusse alle dimensioni di un pisello. U stvari, on se nikada nije suprotstavljao nikakvom obliku zla. Svjetskog rata, te je kao i Tesla, imao začuđujuće invencije, koje su skoro povijesno zaboravljene.

Suvremeni znanstvenici koriste svetu geometriju za objašnjavanje konstruiranja fizikalnog realiteta iz sve-prisutne i u sve-prodiruće pozadinske energije fizikalnog vakuma. To je uzbudljivo koliko i svlacenje planinarskih cizama.

COME CURARE L'ALZHEIMER - MATT TRAVERSO_fracita (Cura Malattie Cervello Anthony Robbins Roy Martina Deepak Chopra Bruce Lipton) - Clarke - Duboko poniranje.

Knjiga daje uvid u licnu slobodu, okoncanje borbe, reinkarnaciju, metafiziku, duhovno kanalisanje, isceljivanje i jos mnogo sto-sta drugog. Bilo je magicno, intrigantno, interesantno,kada smo se prvi put susreli sa natprirodnim. Tada smo imali drugaciji pogled na zivot nego sto ga imamo sada. Bilo je zastrasujuce i kada su se razoblicile nase zablude kako mozemo da kontrolisemo ono sto nam se desava u zivotu. Ponekad plutamo na splavu, po letnjem suncanom danu. Ali, mnogo cesce, iscrpljeni svim silama, borimo se da se ne udavimo I jedva cekamo da trener zatrazi time-out. Tipican stanovnik ove planete primecuje bezbroj dogadjaja naizgled nepovezanih, naoko slucajnih, nekoordiniranih, nepredvidljivih i neocekivanih. Covek je stalno na oprezu Zzbog toga sto ne moze da predvidi sledeci trenutak, ili sledeci dan. Bez obzira koliko je osoba vesta, ili dobro istrenirana da se nosi sa raznoraznim neprijatnim dogadjajima, zivot nam na put redovno podmece mine iznenadjenja, primorava nas da odstupimo, da se pregrupisemo, da se predamo. Nas put je pun neizvesnosti. Oni mudri su stavili pojaseve i kupili polise osiguranja. Uvazavamo institucije, univerzitete i korporacije kojima nase drustvo omogucava da izbegnu da se zvanicno pozabave bilo cim sto nije prakticno- kao sto su, na primer, vecnost ili cuda. Pocinje da nam otkriva novi pogled na svet. Pocinjemo da primecujemo vezu izmedju uzroka i posledice tek posle hiljada zivota koje smo proziveli na ovoj planeti. I mozda jos i vise u drugim skolskim sistemima. Dostizemo razvijeniju svest o tome da vidljiva realnost nije jedina realnost koja postoji. Pocinjemo da razumevamo da postoje neka pitanja na koja intelekt jednostavno ne moze da pronadje odgovore, bar ne u stanju razvoja u kome se nalazi. Sve vise koristimo intuiciju kada treba da donesemo neku odluku. To se na kraju desi svakome ko traga, onda, kada shvati da je Zemlja skola. Ne razlikuje se od bilo koje druge skole. Ima ucitelje i ucenike, skolsku upravu, domare, roditeljske sastanke. Ima i one koji beskonacno ponavljaju treci razred sve dok se ucitelj ne sazali i i pusti ih da zavrse razred- iz ciste samilosti. Postoje i oni koji preskacu razrede. Kada se diplomira, sledi ceremonija dodele diploma. Oblace se kape i mantije i koraca ponosno i svecano u redovima ka novom carstvu kosmicke realnosti. U svakom sledecem zivotu, posto predjemo odredjenu kriticnu tacku, postajemo svesni da nikada vise necemo biti potpuno zadovoljni onim sto ovozemaljski zivot ima da nam ponudi. Pravi majstor dostize veoma visok nivo svesti na kome moze da shvati i oseti da postoje i druga cula za prikupljanje informacija, kao i drugi nacini da se objasne stvari. Madjutim, svestan je toga da postoje oni koji se oslanjaju samo na pet osnovnih cula i koji veruju da je zivot ispunjen povredama, nepravdom, patnjom i borbom. Pre mnogo godina prolazio sam kroz jednu od mnogobrojnih faza u zivotu. Citao sam nekoliko knjiga o Budinom zivotu. U jednoj knjizi bilo je nesto sto me nateralo da se zaista duboko zamislim. Izgleda da je Buda imao nekog ucenika, tinejdzera, koji je izabrao da provodi sa uciteljem po malo vremena svakoga dana. Jednoga dana decakovo selo je zaratilo sa susednim selom. Decak je morao da brani svoj dom. Rasplamsala se vatrena, teska borba. Poginuli i ranjeni lezali su unaokolo. Ucenik je bio prestravljen, imobilisan od straha. Sav blistav krenuo je preko bojnog polja. Njegova pojava isijavala je uobicajeni mir i lepotu. Sa osmehom na licu, smiren u svom bicu, dosao je na stranu na kojoj se nalazio njegov prijatelj. Zagrlio je decaka i drzao ga sve dok ga nije umirio. U kontekstu mog tadasnjeg razumevanja realnosti i zivota, nisam imao drugog izbora do da izjavim da je Buda neosetljiv, bezosecajan monstrum. Moj tadasnji nivo razumevanja govorio mi je je borba bila stvarna, bolna, da je nacinjena steta, izgubljeni ljudski zivoti. Da je i Buda to mogao da uvidi, mislio sam, sigurno bi se zabrinuo. Sigurno bi upotrebio sav svoj autoritet da zaustavi rat, da ubedi te ljude da oni rade suprotno Bozjoj volji. U stvari, on se nikada nije suprotstavljao nikakvom obliku zla. Nije tesko pogoditi da sam ja imao mnogo toga da naucim, ne Buda. U tom trenutku sam bio spreman da pokusam da saznam sta se zaista desava na ovoj planeti, da vidim vise od onoga sto se naizgled desava. Izvan ove skole, zivot postoji oduvek. Od trenutka kada se dogodio veliki prasak, ljudi su tokom pedeset milijardi godina sticali iskustvo. Pedeset milijardi godina je za nama od kada se univerzum urusio u samog sebe. To su zrnca peska u poredjenju sa onim sta Velika slika, u stvari, predstavlja. Mi se isuvise cesto ogranicavamo samo na pet osnovnih cula kada posmatramo stvarnost. Zaboravili smo da je planeta Zemlja, zapravo, ucionica. Zemlja je samo sicusan deo univerzuma, i to onog vidljivog. A da i ne govorimo o nevidljivim univerzumima. Kada postojimo izvan carstva vremena i prostora, svi smo jednaki, potpuno ostvareni, individualni aspekti Boga. Svi imamo neodvojivu i totalnu spoznaju Boga i svih Bozjih dela. Ali, ocigledno, dok smo na Zemlji, mi makar privremeno, zaboravljamo na nase jedinstvo sa Bogom. Zanimljivo, ipak cesto imamo suptilan, negde duboko usadjen osecaj da je celokupno znanje pohranjeno u nama samima. Uranjamo delimicno ili potpuno u tisinu. To nam dokazuje da smo, zapravo, ipak svesni da mi sami znamo sve odgovore. U medjuvremenu, dok smo jos uvek u stanju svesne amnezije, pokusavamo da razumemo univerzum i nase mesto u njemu. Koristimo sva sredstva koja su nam dostupna da se nekako snadjemo u nasim odnosima sa drugim ljudima, sa nedostatkom prosperiteta, sa krizom kaja izgleda kao da obavija nasu planetu. Upotrebicu parabole kako bih pokusao da nacinim filozofski ili metafizicki model koji bi mogao da baci malo svetla na ono sto dozivljavamo kao realnost. Jedna od njih, koja meni puno koristi, je ona u kojoj ja sagledavam spiritualni razvoj kao iskustvo koje se stice kroz osnovnu skolu. Engleski jezik nije duhovni jezik jer je kreiran kako bi se ubrzala ekonomska razmena i trgovina. U njemu ne postoje reci kojima bi se opisalo ono sto zelim da objasnim. Kada ne posedujemo tacne reci, moramo da koristimo metafore, dopustajuci svakome da ih interpretira onako kako mu najvise odgovara. Zato, hajde da do kraja iscrpimo tu analogiju o skoli. ZEMLJA: SKOLA NA BRZOM KOLOSEKU Kada malo zastanemo da pogledamo cemu skola na Zemlji ima da nas nauci, otkrivamo da je to, zapravo, osnovna skola. Ljudi jedino zele da nauce kako da vole sami sebe i druge ljude. Ne mozemo tacno reci koliko je potrebno da se zavrsi Zemljina skola u okvirima lineranog vremena. Jos uvek skolu nije zavrsilo ni pedeset procenata zemaljskih dusa ukljucenih u skolski sistem. Mozemo da pretpostavimo da ce trebati, u proseku, jos oko sto miliona godina evolucije kako bi covecanstvo diplomiralo. Neki od nas mogu ponosno da izjave da su stare duse. Ako posmatramo sistem kao skolu, znaci da sporo ucimo. Tek kada uvidimo da je cela planeta skola, sa velikim nastavnim planom, mozemo u potpunosti da shvatimo da je sistem pravilan i da funkcionise perfektno. Skola ima specijalno obucene ucitelje koji se drze dobro definisanog rasporeda. Svaka osoba na Zemlji je u nekom razredu koji korespondira sa nivoom njenog licnog duhovnog razvoja. I kao i u javnim skolama bilo gde na svetu, svaki sat skolskog dana je isplaniran i osmisljen sa ciljem da se uci i sticu iskustva. U stvari, ma kako to neverovatno izgledalo, ne postoji nijedan dogadjaj u zivotu bilo koje osobe u skolskom danu , koji je slucajan ili nepredvidjen. Unapred je utvrdjeno vreme za ucenje, ispite, raspust i odmor. Cak postoji i vreme u nasim zivotima za prelazak iz jednog razreda u drugi. Sistem je takav da u njemu svako mora da napreduje. Svako bice koje se ikada ukljucilo u Zemljinu skolu, uradilo je to iz jednog jedinog razloga- ekspeditivnosti. Ova skola nudi veoma brzo budjenje, obicno kroz proces patnje i borbe. Ljudi nauce vise u jednom zivotu koji prosecno traje osamdeset godina na Zemlji, nego sto mogu da nauce za deset hiljada godina u nekoj drugoj skoli u univerzumu, koja je mnogo meksa, prijatnija. Prijatnost moze da smeta nestrpljivim ucenicima. Sta vecina ljudi kaze kada sve u njihovim zivotima funkcionise, a oni se osecaju divno? Sve je pod kontrolom. Mislim da bih ja sada mogao da budem glavni. Treba mi jedna knjiga za prosperitet, jedna za izceljenje. Zelim da budem majstor! Da li uvidjate kako bol moze biti koristan? Odredjeni studenti, ipak, jos uvek izbegavaju teske kurseve i mogu proziveti hiljade zivota u istom razredu. Ljudi prilicno cesto traze ovakav raspored. Pripremili ste mi zaista lep raspored, jedino sto izgleda potpuno isto kao i onaj prethodni koji sam dobio, isto kao i onaj pre njega. Izgleda skoro kao da ste ga fotokopirali. Zao mi je, ali ja nemam vise vremena da prozivljavam jos deset hiljada zivota. Zelim da budem primoran da se usredsredim na duh i ne zelim da se opet zaglavim u bogatstvu i u kuci i u osudjivanju ljudi. Tako sam proziveo vec hiljadu zivota, postao sam ekspert. Znam da to mogu. Da li mogu, molim Vas, samo ovaj put, naravno, ako se Vi slazete, da li mogu da dobijem kancer? A da li bih mogao da imam dete koje boluje od leukemije? Da li, ikako, postoji nacin da kompletiram celo obrazovanje u toku tri naredna zivota? Dajte sidu, dajte kancer, dajte rat- uzimam sve sto zelite da mi date. Dacu za to zadnju paru koju imam. Svi moji prijatelji su vec diplomirali i srecni su u vecnosti. Voze se na toboganima u zabavnom parku u Sistemu Nirvana. Mogu da ih vidim, ali ne mogu da im pridjem. Molim Vas, dajte mi makar malo bola da bih mogao da se probudim. I, da li mozete da mi ucinite jos samo jednu uslugu? Kada stignem tamo dole, da li mozete da me oborite na kolena i saterate me u ugao svaki put kada zaboravim da trazim pomoc od univerzuma i svaki put kada se moja vizija zamagli? Na tome bih Vam bio veoma zahvalan. Kada se taj zivot zavrsi, zelim da znam da sam zaista mnogo napredovao, onoliko koliko sam napredovao u svih pet hiljada prethodnih inkarnacija zajedno. Tako sam umoran od ove igre! Nevazna je cinjenica da svi, kada dospeju u telo, zaboravljaju koje su lekcije obuhvacene ugovorom. Mi svi biramo svoje ucitelje, duzinu skolovanja i uticaje. Dogadjaji koje odabiramo kao nase najekspeditivnije motivatore nisu tragicni. Drama je pazljivo artikulisan sastojak u brzom razvoju duse od jednog do drugog nivoa. Njoj je dopusteno da se odigrava u ljudskom zivotu samo kada to bica specijalno zahtevaju jer su nestrpljiva da krenu dalje. Drama nije udes niti greska. Ona ne znaci da je univerzum neprijateljski raspolozen ili da Bog ne postoji. Ona je, prosto, nastavno sredstvo i slucajno je najvise zastupljena u nizim razredima zemaljske skole. Nije potrebna u visim razredima. Molim Vas da razumete da potpuno probudjenom bicu drama izgleda kao abnormalnost u univerzumu, kao da normalna Hristova energija nepravilno vibrira. Leukemija, silovanje, rak, ubistvo, zagadjenje, zlostavljanje dece i rat nisu prirodna stanja bica u univerzumu, iako mogu biti veoma korisni. Ipak, dolazi vreme kada je zaista dosta. To vreme je Doba Vodolije. To je jedino od dvanaest doba kada uspesan, efikasan razvoj i ucenje moze da se ostvari u okruzenju u kome ne postoje ni patnja ni bol. Ljudi moraju da veruju da je to tako, kako bi skola mogla uspesno da funkcionise. Kada bismo znali da je to iluzija, nista ne bismo naucili na Zemlji. Bili bismo nepazljivi na casu, ne bismo radili domace zadatke. Zbog toga, tek kada dodjemo do kraja dvanaestog razreda i kada nam se ukaze velika slika, smemo da otkrijemo da je to sve bio audio- vizuelni edukativni film. To se desava onda kada primetimo da je skolski sistem efikasan, ali nije stvaran. Svi smo mi majstori iluzije i ukoliko zelimo da diplomiramo, moramo da prihvatimo taj koncept. Na srecu, nase drustvo nudi prakticnu analogiju stvorenu da bi nam pomoglo da razumemo razliku izmedju iluzije i stvarnosti. Imamo neverovatno razvijenu tehnologiju koja ima bioskope sa ogromnim platnima, kvadrofonicki zvuk, nekoliko projektora koji simultano emituju filmove. Hajde da sada obratimo paznju na nas teatarski mentalitet. Svi ga imamo i svima je blizak. Cujemo krike svojim usima. Ako neko prica u publici, strasno se naljutimo, jer kvare dozivljaj. Sta se desava ako projektor ne radi dobro, ako nije dovoljno mracno u bioskopu- ako sve oko nas nije kreirano tako da proizvede fizioloski dozivljaj uzasa od koga nam lupa srce i znoje nam se dlanovi? Sta se desava ako potpuno ne uronimo u tu simulaciju? Trazimo da nam vrate novac! Osoba koja zeli da dozivi mir nece otici da gleda ovakav film. Ali mi, u stvari, ne volimo mir. Mi smo avanturisti koji veoma vole stimulaciju. Izgleda da je to glavni razlog sto smo stvorili Zemlju i Suncev sistem. Isuvise zelimo da odemo u bioskop i budemo prestravljeni. Posle toga smo dovoljno drski da kazemo kako nismo mi u svom zivotu birali dramu. Mozete da se kladite da jesmo. Ne samo da smo odabrali inkarnaciju koja je identicna onoj koja se prikazuje na ekranu, nego smo i platili skolarinu da bismo se upisali u skolu. A kada nam neko kaze da je sve to iluzija, vredjamo se. Nalazimo se u bioskopu, uzbudjenje je na vrhuncu, na platnu se tenkovi pojavljuju iza brda, pozitivni likovi se nalaze u rovu, bitka samo sto nije pocela. Pozovite redara da ga izbaci. Ne zelim da znam da je sve ovo iluzija zbog toga sto se dobro zabavljam! Zivot je isto sto i film. Ako je nasa tehnologija sposobna da nas tokom dva puna sata uveri da je ono sto dozivljamo stvarno, sta mislite, sta sve moze tehnologija kojom raspolaze univerzum? Da li znate da Bog ima bolje trik efekte od Holivuda? Da li je ova planeta samo jedan trodimenzionalan hologram sa kvadrofonicnim zvukom koji se odvija iza nasih ocnih kapaka? Ili je ona stvarna? Da li ce uskoro da krene odjavna spica? Da li ce da se upale svetla? Kada se svetla upale, da li vidimo tragove krvi na bioskopskom ekranu? Koliko puta su glumci, zapravo, umrli u onome sto smo upravo gledali? Glume u drugom filmu sledece nedelje. MI SMO SVI VEC BILI UBIJANI VISE HILJADA PUTA I ISKRENO, NIJE NAS BRIGA. U dugorocnom kosmickom smislu, na kraju nas tragedija nece ni zanimati. Istina je da je Bog ljubav, a ljubav ne dopusta tragediju. Dok se film prikazivao, bili smo u stanju da kontrolisemo ljutnju i bes i da se ne popnemo do ekrana da pobijemo negativce. Ovaj skolski sistem funkcionise potpuno isto kao Holivud. Zemlja je veoma dobro planirana, tehnicki savrsena iluzija. Toliko je perfektno kreirana, da mi zaista verujemo da film pocinje na pocetku, a zavrsava se na kraju. Mislimo da je vreme linearno i ne shvatamo da je film snimljen po sekvencama. Kada bismo videli kako se film montirao, ne bismo bacali novac da kupujemo kartu. Sada zamislite, ako su ljudi voljni da plate pet, deset dolara da gledaju Ramba, sta mislite, koliko moraju da plate za dramu koja traje citav zivot? To izuzetno puno kosta. Pa ipak zele da plate, jer im je savetnik za izbor skole ispricao o kakvoj se skoli radi, kakve sve diplome mogu da dobiju i da ce im to doneti vecu slobodu i veci kapacitet za razumevanje. Ljudi odlucuju da se upisu u skolu kakva je Zemlja zato sto su videli da je drama mocan pokretac duhovnog napretka. DA LI JE BOG PREVISE DOBAR DA BI BIO ISTINIT? Ljudi koji tragaju za duhovnoscu na pocetku tesko mogu da shvate da Bog ne dopusta greske. Bog je Ljubav, a Ljubav se ne sastoji od gresaka ili nepravilnosti. O ovome ce vise biti reci u narednim poglavljima. Za sada pokusajte da privremeno odlozite svoja verovanja i osude svih gresaka koje su pocinjene na ovoj planeti u neki mentalni orman. Ukoliko i kada procitate ovu knjigu budete verovali da Bog dozvoljava nepravilnosti na Zemlji, ponovo otvorite taj mentalni orman i sva verovanja i osude koje ste tamo ostavili ponovo ce Vas cekati, potpuno netaknute. Nikome nece biti ucinjena steta. Ram Dass je pricao o svom guruu koji je opisivao ljude koji se namerno izgladnjuju. U svakom slucaju ovde se desava mnogo vise od onoga sto mozemo da razumemo u nasem trenutnom stanju svesti. Hajde da se ovom temom pozabavimo. Hajde da umesto nasih starih verovanja da je Bog nemocan da spreci nepravilnosti, razmotrimo mnogo mocniji koncept- koji je istovremeno i mnogo vise ispunjen ljubavlju. Svaki razred u ovoj skoli je neophodan i postoje odredjene stvari koje ucenici u odredjenim razredima rade, jer su one za njih odgovarajuce. Arapi moraju da ratuju, bas kao sto i Aboridzani i ljudi sa Wall Street -a moraju da rade to sto rade. Oni se nalaze u odredjenim razredima i dobijaju odredjene zadatke. Ako zelite da budete srecni kao ucitelj u cetvrtom razredu, morate da razumete kako cetvrti razred funkcionise. Nastavni plan cetvrtog razreda na Zemlji sadrzi mnoge lekcije o osecaju odvojenosti od Boga i ostatka covecanstva. U cetvrtom razredu se suprotstavljamo drugim osobama i grupama u pokusaju da dokazemo da smo u pravu, a da su drugi neznalice. Mi ih i unistavamo ako treba, kao licnosti ili kao nacije. To nije nista pogresno- to je naprosto cetvrti razred. Vi ste, naravno, odavno odlucili da ne zelite vise da budete u cetvrtom razredu. Mozda ste cak odlucili da vise ne zelite da budete ni ucitelj u cetvrtom razredu. Kada neko oseca hitnu unutrasnju potrebu da odustane od spasavanja ljudi koji ne mogu da shvate koliko je vredno da se stvari rade na duhovan nacin, dolazi do unutrasnjeg sukoba. Pa, imam dobre vesti. To je put kojem nas uce ucitelji majstori. To je put koji donosi spasenje nasoj porodici, prijateljima i planeti. On je oslobodjen stresa. Zabavan je, uzbudljiv, odusevljava, povecava snagu i energiju. Sami biramo ucitelje- autoritete i majstore. U okviru skolskog sistema postoje dve razlicite grupe ucitelja- oni koji mogu da hodaju po povrsini vode, vaskrsavaju mrtve, prozive zivot u miru i sigurnosti. I oni drugi, koji sve rade po ovozemaljskim pravilima. Umiru od bolesti izazvanih stresom, a u nasledje ostavljaju osecaj krivice i frustriranosti. Oni iz prve grupe su ucitelji majstori. To su bili Isus, Buda, Krisna, stotine manje poznatih probudjenih bica. Majstori zive sledeci duhovne principe, ostavljajuci po strani vecinu uticaja ega. Drugu grupu sam nazvao autoriteti. Vi ih poznajete- oni su vas vaspitali, ucili, trenirali. Ljudi po navici iskljucuju iz svog sistema verovanja sve ono sto je izvan polja njihove percepcije. Nasu paznju u tolikoj meri okupira svakodnevni zivot, da, posto smo proziveli godine kao odgovorne odrasle osobe, potpuno gubimo moc da se usredsredimo na ono sto nije tako ocigledno. Sve je moguce za mladi um. Ova neprijatna ubedjenja usadili su nam dobronamerni autoriteti. Autoriteti vide odgovornu obrazovanu odraslu osobu za koju je istina ono sto moze da se opazi pomocu pet cula. Inteligentna bica na ovoj planeti su pronicljiva. Dolaze do informacija ocima, usima i skladiste ih u mentalnu banku podataka. Do informacije se moze doci iskustvom, ali i posredno, kroz knjige itd. Kada dodje vreme za akciju, oni prepakuju uskladistene informacije tako da pronadju najprobitacnije resenje za problem. Ipak, sva resenja su, de facto, vec vidjena. Stalnim ponavljanjem ovog procesa, neki ljudi postaju odlicni autoriteti. I, veoma, veoma sporo Zemlja napreduje. Iako jos uvek postoje ratovi i nema dovoljno humanosti na svetu, ipak idemo napred korak po korak. Autoriteti u nasem zivotu ucili su o zivotu primajuci teske udarce u skoli intelektualaca. Oni nas uce zivotnim cinjenicama, kako je tesko ici napred, kako treba da budemo na oprezu, i da, u zavisnosti od situacije, napadamo ili se branimo. Uce nas o radnoj etici, o nejednakim pravima i nepravdama u ekonomiji, politici, drustvu i biznisu i o tome kako mi nemamo nikakvu kontrolu nad tim. Ucimo kako da napredujemo, resavamo probleme, kriticki mislimo, ucimo o manama suprotnog pola. Racionalan pristup zivotu pociva na pretpostavci da je inteligentno oslanjati se na pet cula. Ako je ta pretpostavka tacna, onda ne postoji svemoguci Bog, pun ljubavi. Bog sa jedne strane, i sa druge ratovi, leukemija, zlostavljanje dece, glad- medjusobno se iskljucuju. Ako zelimo da se opredelimo koga da sledimo, autorite ili majstore, moramo da znamo jos neke stvari. Zasto smo imali poverenja u autoritete, zasto je bilo ko ko cita ove reci, u nekom trenutku poverovao u ogranicena verovanje kao sto su ova? Zasto su ucenja majstora uvek u suprotnosti sa onim cemu nas uce autoriteti koji su nas odgojili? Suprotno od naseg vaspitanja i obrazovanja, majstori kazu da treba da postanemo kao mala deca, da ne brinemo o tome sta ce biti sutra, da treba da budemo bezbrizni kao ljiljani u polju. Majstori ne kazu da treba da branimo svoju zemlju, posao ili svoj nacin zivota. Kaze da umesto da budemo obazrivi kada se upustamo u odnose sa drugim ljudima ili nacijama, treba da zadrzimo unutrasnji mir u svakom trenutku. Perspektiva ucitelja majstora se ne oslanja na pretpostavljenu objektivnu realnost opazenu pomocu pet cula. Majstori nas uce da ukoliko prestanemo da i najmanji deo energije posvecujemo zlu i nepravdi na Zemlji, mozda cemo eventualno na kraju postici iste ciljeve kojima teze najnapredniji autoriteti. To su samoisceljenje, isceljenje planete, mir na Zemlji, ponovno stvaranje zelenog, ekoloski perfektnog raja na Zemlji. Medjutim, majstori naglasavaju da nema nacina da se uspesno kreira mir ukoliko se koristi otpor i popravljanje stvari. Isticu da je potpuno uzaludno pokusavati da se isceli ma sta sto se nalazi izvan nas samih, pre nego sto se sami ne iscelimo. Sve sto kazu majstori je kao samar za autoritete. Zapadni sistem obrazovanja potencira sposobnost intelekta da analizira i racionalizuje u cilju poboljsanja zivota na planeti tako sto popravlja greske u drustvenim i ekonomskim sistemima. Da li treba da budemo zabrinuti za svoje voljene i nasu planetu ili treba da uvek zadrzimo smiren um? Da li treba da popravljamo nepravilnosti i nepravdu ili da to prepustimo Svetom duhu? Ili su mozda u pravu oni koji kazu da Bog deluje kroz nasa dela i da onda kada pokusavamo da popravimo zlo mi u stvari radimo bozji posao? Mozda cak previse naglasavajuci kako opravdano sprovodimo bozji gnev? KO JE U PRAVU, AUTORITETI ILI MAJSTORI UCITELJ? Odgovor vas moze iznenaditi. I jedni i drugi su u pravu. Pojam biti u pravu ili ne, u stvari i ne postoji, ali o tome cemo kasnije. Razlicitost je jedna od mogucnosti. Ova knjiga ispituje vrednost ucenja majstora i mogucnost da jedino pomocu njega mozemo da iscelimo i sebe i planetu, a za cime toiliko zudimo. Nacin kojim se sluze autoriteti je koristan za razvoj duse, ali je spor do bola. Ono sto rade majstori osnazuje, prosvetljuje, zabavno je i, sto je najbolje od svega, brzo. Ukoliko vam je dosta odnosa sa ljudima koji vam ne prijaju, fizickih, finansijskih ogranicenja koja nisu bas zabavna, onda ste mozda spremni da objavite kako vise nemate vremena za karmu. STRUKTURA ZEMLJINE SKOLE Pokusajmo da razumemo zasto postoji zivot na Zemlji, da je Zemlja skola i da sagledamo veliku sliku o beskrajnom zivotu. To ce nam doneti dovoljno znanja da stvorimo raj na Zemlji. Zamislite da je nestala sva napetost, nema vise borbe, bezizlaznih situacija. Na lestvici razvoja planete, devedeset proceneta reinkarniranih osoba u ovom trenutku je na niskom stupnji duhovnog razvoja i bauljaju po mraku. Nemaju ni najmanju mogucnost da razumeju uzrok i posledice kreiranja sopstvene realnosti. Veruju da su zrtve svega. Ukoliko ih je iskusrtvo naucilo da budu snalazljivi u obicnim zivotnim situacijama, oni ce primetiti da mogu da u veoma maloj meri uticu na svoj zivot, ali nece ni pomisljati da mogu da uticu na tzv. Sigurno nikada nece ni pomisliti da su sami kreirali svoje okolnosti, a sve u cilju obrazovanja. Oni jos uvek ne shvataju da su povezani sa apsolutno svakim ljudskim bicem na planeti i zbog toga ne shvataju da je pogresno ici naokolo i ubijati ljude. Ubijanje ljudi iz opravdanih razloga kao sto je samoodbrana ili patriotizam slaze se sa njihovim shvatanjem univerzuma. Kada se svaki entitet sagledava kao nesto izdvojeno, prirodno je da se sve izvan nas samih vidi kao nepravda- i drugi ljudi i sistem. Ono sto je prosecan nivo ljudske svesti na planeti danas, slobodno mogu da svrstam ispod desetog razreda, u okolnosti nalik na TV sapunice. Vecina vremena evolucije je provedena bas na ovom nivou, koji je ujedno i najduzi put kojim mozemo da se vratimo kuci. Nijedan razred nije bolji od drugog, iako to moze tako da izgleda na prvi pogled i potcenjivati razrede lici na ego trip. Cak i ucitelj zna da mnogi od djaka u njegovom razredu mogu da ih prevazidju, da postignu mnogo veci nivo obrazovanja, steknu veliki broj titula i diploma. Mi smo samo privremeno u odredjenom razredu. Kada diplomiramo, prelazimo u sledeci. DESETI RAZRED U ovoj alegoriji o skolskom sistemu, posmatrajmo grupu ili skolski razred sa ljudima koji su daleko ispod prosecnog nivoa svesnosti. Oni jos uvek nisu prosvetljeni. Prosli su sve prethodne razrede i evo ih u desetom. U njemu je naglasak na mozgu i na intelektu, pa su oni sada svakako inteligentni. To je i razumljivo, svako ko je proveo u skoli osam ili deset miliona godina i stekao znacajno iskustvo, mora postati inteligentan. Takve ljude obicno nazivamo genijima. Ima ih mnogo na planeti. Rade kao ekonomisti, profesori, generali, politicari i nekako nas podsecaju na nase roditelje. Veoma su tvrdoglavi, tesko usvajaju nova ucenja, misle da vec sve znaju. Novu lekciju mogu da usvoje jedino kroz obrazac logickog objasnjenja. Danas su mnogi ,od javno priznatih autoriteta na planeti, u desetom razredu. Posto su genijalni, mogu da vam na ubedljiv nacin objasne kako je potrebno imati petsto hiljada vojnika u Saudijskoj Arabiji. Sve su shvatili, imaju odgovor na sve, ali se ipak bacaju kroz prozor kada dodje do kraha na berzi. To su dobri ljudi i uglavnom su proveli milione godina kako bi postali inteligentni, ali nisu srecni. Da li poznajete nekoga ko je pravi intelektualac i istovremeno je i srecan? Previse su okupirani debatama i raspravama, kao da zaista znaju sta je realnost! Ukoliko ne uspeju da ubede drugu inteligentnu osobu da je njihovo stanoviste ispravno, imaju osecaj gubitka. Veruju da je imati pet cula realno, sve svoje informacije dobijaju preko njih, pohranjuju ih u svoju banku podataka i u njoj traze odgovore kada su im potrebni. Ali u tim bazama se nalazi manje od jednog milionitog dela procenta podataka koji su dostupni na planeti. Kako se moze doneti ispravna odluka na osnovu veoma ogranicenog broja podataka? Intelektualci uzivaju da se igraju sa svojim intelektom. Veoma je uzbudljivo kada postanete maestro u odredjenoj vestini, kao kada dobijete novu igracku. Zabavno je biti glavni, ali nema garancija da intelekt moze doneti unutrasnji mir. Njihov um se uvek takmici i tesko im je da sede na obali jezera i pecaju. Nevolja sa ovim konceptom je u tome sto se univerzum neprestano i potpuno menja i pomera u svakoj desetinki sekunde. Kada neko sazna sve sto ima da se sazna u nekoj odredjenoj sekundi, vec u sledesem trenu njegovo znanje je nedovoljno i neupotrebljivo u novonastaloj promenjenoj situaciji. Znaci, primoran je da neprestano prikuplja nove i nove informacije. Moze se uzivati u toj igri tokom nekoliko zivota, ali da bi se kroz intelekt dostiglo prosvetljenje, potrebno je vreme koje je makar za samo jedan mali trenutak duze od vecnosti. Medjutim, vecina intelektualaca i onako ne zeli da postigne unutrasnji mir niti prosvetljenje. Njihov cilj je sticanje znanja relevantnih za vidljivi svet i mentalna stimulacija. Smatraju da je znacajno da budu deo planetarne intelektualne elite. Nikada ne smemo da zaboravimo da svaka osoba na ovoj planeti, bez obzira u kom razredu da se nalazi, doprinosi oslobodjenju svakoga od nas. Divimo se kada neki vrhunski intelektualac pronadje lek protiv paralize. Zahvalni smo kada inzenjeri ili naucnici naprave neki novi aparat koji nam olaksava zivot. Inspirise nas i pokrene kada neko, bez obzira na kom je stepenu razvoja, obori rekord u brzini. Kada ucimo, desava se razmena i tada se razvijamo. Kroz nas razvoj, oslobadjamo sebe i citavo covecanstvo. Moram da kazem da ce bas svako u zemaljskoj skoli neizostavno postati genije. Ali su svi oni koji ozbiljno zele da se probude vec diplomirali u najnaprednijim razredima jos pre nekoliko zivota koje su proziveli. To je neophodan preduslov. Ipak, kada primetite da ste uhvaceni u vir intelektualizma, zastanite i razmislite. Intelektualizam je stimulativan, ali on ne donosi mir i radost ili osecaj transcendentalnog iskustva. Moze da na neprijatan nacin odlozi postizanje unutrasnjeg mira i spoznavanje vasih sposobnosti za isceljenje na odredjenoj tacki u kojoj se nalazite dok sluzite dobrobiti covecanstva. Treba otvoreno reci da su osobe koje se nalaze u desetom razredu u smislu linearnog vremena presle devet desetina svog puta, a postigle su samo polovinu rezultata koje bi mogle da postignu u svetu dualiteta. Razvili su samo levu polovinu svog mozga i koriste samo polovinu kapaciteta koji su im prirodno dati kako bi funkcionisali u zivotu. Potpuno su uvereni da je intelekt kralj i da istinu mogu razumeti samo tako sto ce upotrebiti mikroskop ili agitovati na zboru biraca. Osobe koje rade u desetom razredu u jednom trenutku primecuju da su se njihovi prioriteti izmenili i da ljudi naprosto odbijaju da izvrse ono sto im oni narede. Posle citavog zivota provedenog u iscrpljujucim pokusajima da poprave ljude, oni konacno zakljucuju da je to nemoguce. Kada konacno odustanu od bitke, oni nesvesno dopustaju univerzumu da ih prenese do sledeceg razreda. JEDANAESTI RAZRED Sledeci razred bavi se saosecanjem. Ljudi se vracaju ponovo u ovaj plan realnosti i postaju direktna opozicija intelektualcima i politicarima koji donose racionalne odluke. Znate, tako funkcionise karma. Cesto se vratimo kao osobe potpuno suprotne onima kakvi smo bili u prethodnom zivotu- verovatno je to neka kosmicka krivica. I, sada ti ljudi rade na tome da razviju drugi polovinu svog bica kako bi postigli ono sto zovemo balansom. Znaci, u jedanaestom razredu se razvija intuicija i ljudi ceo zivot zive po principu da li osecaju da je nesto dobro ili nije. To su senzitivne osobe koje se cesto klone prakticnosti kada treba da pomognu nekome ili doprinesu necemu. Cesto zestoko kritikuju logicku stranu sveta. Ljudi iz jedanaestog razreda cesto rade luckaste stvari, kao sto je na primer odbijanje da idu u rat. To su bila deca cveca sezdesetih koja su zivela u skolskin autobusima i verovala da cine dobro tako sto nose cvece naokolo i farbaju zidove u dugine boje. Zele da zaustave ratove na planeti, ukinu zagadjenje, rese beskucnistvo, nadju holisticki lek za kancer, nahrane gladne u Africi. To je u stvari veoma logicno, ali ne i saosecajno. Ljudi iz jedanaestog razreda su se upravo prebacili sa leve na desnu hemisferu mozga i rade iracionalne stvari. Oni funkcionisu na osnovu toga sta osecaju prema ljudima. To je iracionalno stanje ljudskog bica i ono obicno potraje nekoliko zivota. Ljudi iz jedanaestog razreda se trude mnogo vise od ikoga ranije na tome da formiraju svest da su svi ljudi jedna porodica. Prave velike korake kako bismo postali svesni potrebe o medjunarodnoj saradnji na planetarnom nivou. Ali se i oni ipak potrose. Njihovi medjuljudski odnosi postanu ispunjeni stresom. Nemaju dovoljno vremena za meditacije i unutrasnji mir. Jer su stalno zauzeti. Obratite paznju na ljude koji se bave zastitom zivotne sredine, ili one koji pokusavaju da spasu sve zivo. Vecina ljudi iz New Age grupe ce vam reci da su oni sustina onoga sto predstavlja prosvetljenje na Zemlji. Insistirace da vole svoj posao, da su zaista srecni, i da nisu oni krivi sto nemaju dovoljno novca ili im zdravlje nije bas najbolje. Vole da se igraju sa isceljujucim kristalima, da isceljuju, sede pored stopala Swami Whosits-a toliko su usredsredjeni na tragedije ovog sveta da nemaju unutrasnji zivot niti radost. Stalno zive u velikom strahu da ce planeta izumreti od zagadjenja, da ce kisne sume nestati, da ce svi delfini nestati, da ce se polovi istopiti. Dok smo odrastali i postajli svesni da zivot pruza vise od onoga sto je golim okom vidljivo, bivali smo sve vise upuceni na one entitete ispunjene saosecanjem jer su ostvarili najvise oblike svesti koji postoje na planeti. Zelim da se borim protiv nukleranog oruzja! Tek smo zavrsili deseti razred i dobro se snalazimo u jedanaestom. Ali ima jos da se uci dok se ne postane majstor. U cemu se slazu svi majstori? Kada bismo mogli da udjemo u nebesko carstvo, prestali bismo da se suprotstavljamo zlu. Da li znate koliko iznosi broj stvari kojima smemo da se suprotstavljamo, a da istovremeno postignemo prosvetljenje? Isti onaj broj koji vazi i za nase najomiljenije majstore- nula. Oni su svi za ljubav i za svetlost. Nisu uznemireni i ne boje se kao ljudi koji su u jedanaestom razredu. Kada dostignemo saosecanje, nismo dosli do kraja puta, ima jos da se ide. Biti saosecajan nije isto sto i biti probudjen! Cela istina je da je Zemlja skola i da funkcionise besprekorno. Ovde ne postoji nista sto treba da se popravlja. Ako se neko nadje na Zemlji u ljudskom telu, znaci, da ma koliko bio saosecajan i inteligentan, jos uvek nije prosvetljen. Ta je osoba jos uvek u skoli, u odredjenom razredu i taj razred nije greska, on je savrsen za tu osobu u tom trenutku. Svi razredi na kraju dovode do diplome, a to je ono cemu tezimo, to je prosvetljenje. Kosmicki zakon nalaze da ukoliko treba da isceljujes, ti prvo treba da budes isceljen. Ukoliko treba da dajes mir, moras biti smiren. Ako treba da dajes radost, moras biti radostan. Ne mozes da darujes ono sto nemas. Ucenici jedanaestog razreda ne dozvoljavaju sebi da budu srecni dok druga ljudska bica pate. Postoji mnogo ljudi koji vec milionima godina pokusavaju da zavrse svih jedanaest i dvanaest razreda. Oni koji pohadjaju zemaljsku skolu obicno ne preskacu razrede. Zbog toga svaki entitet koji mozemo da sretnemo na raskrsnicama covecanstva prelazi iz jednog razreda u drugi. Oni iz jedanaestog razreda koji su naucili da ih ni intelekt niti saosecanje nece odvesti kuci, moraju da zavrse jos jedan razred. DVANAESTI RAZRED Kada student dodje do dvanaestog razreda, vec je skoro sasvim zavrsio proces budjenja i prosvetljavanja. Genije je jer je prosao kroz celokupan put intelekta i mada mu je sada zabavno da prepozna svoju izuzetnu inteligenciju, zna da ga ona ne vodi u raj. To je trebalo da ga ucini srecnim. Mozda je ocekivao da ce sve biti lako kada uspostavi balans i sada se cudi jer jos ima necistoca u njegovom zivotu i jos uvek primecuje mnogo grasaka na planeti. To znaci da je sada spreman za sledeci korak. Da sada sam mora da otkrije sta znaci diplomirati na Zemlji. Tacno moze da se kaze kada su studenti jedanaestog razreda spremni za tranziciju- to je onda kada su spremni da dignu ruke i odustanu. Bas u tom trenutku predaje desava se prelazak u dvanaesti razred. U ovom patrijarhalnom svetu u kome vladaju muskarci, predaja se izjednacava sa propascu. Zbog toga nam je jos teze da prepustimo sili i mudrosti vecoj od nase da nas vodi kroz zivot. Studenti dvanaestog razreda, jos uvek nisu diplomirali i evo ih ponovo na Zemlji kako se cude, sta zaboga, oni ponovo ovde traze. Oni cine tranzicioni tim koji treba da olaksa process skolovanja i diplomiranja na Zemlji. Postoji mnogo ljudi na Zemlji koji vole da se izdaju za clanove tranzicionog tima, a u stvari samo intelektualizuju i racionalizuju i toliko su vezani za svrhu svog postojanja, da ne mogu biti objektivni. Vecina pravih clanova tranzicionog tima o tome nema pojma. Oni samo zele da idu kuci. Tokom procesa pronalazenja njihovog puta ka kuci, oni vode sa sobom i citavu planetu. Da li se secate one faze u svom razvoju kada ste tvrdili da ste u redu i da ste srecni? Trosili ste veliku kolicinu energije na svoj razvoj i bas to je dokaz da jos uvek niste dostigli najvisi nivo. Kada ste zaista u redu, onda ste u miru sa samim sobom. Moramo biti u tom stanju unutrasnjeg mira ukoliko zelimo da olaksamo proces diplomiranja. Kada smo jos uvek u fazi razvoja, mozda mozemo imati u glavi teoriju o miru, ali smo jos uvek u okovima, koji mogu i da zvece. Diplomci ne mogu da imaju nikakve okove. Studenti dvanaestog razreda teze da se u zivotu integrisu. Vracaju se sve do svojih prvih reinkarnacija i uzimaju korisna iskustva iz njih u svesnom obliku. To ne znaci da se od njih ocekuje da se secaju detalja ranijih zivota u kojima su bili svestenik ili mucenik ili vremena kada su hodali u sandalama negde po Mediteranu. Cak iako su sve to radili, detalji su nevazni. Oni se prisecaju svesnosti i osecaja koje su tada usvojili i to su im veoma korisni alati dok su u dvanaestom razredu. Ovi zivoti u kojima se odigrava integracija mogu delovati veoma konfuzno. Svaki takav zivot je mesavina iskustava. Ponekad se vratimo intelektualizmu. Ponekad se ponovo ponasamo kao u TV sapunici. Cesto se vracamo unazad, ali nakratko, i cinimo ono sto smo nekada ranije vec radili na nasem putu razvoja. Tesko je lisiti se navika koje smo usvajali tokom miliona godina. Tako cemo imati trenutke kada ce nam sinuti da znamo sve odgovore i insistiracemo na toma da popravimo svakog. To znaci da nismo jos uvek dovoljno izglancali tu nasu staru naviku jos iz desetog razreda. Student dvanaestog razreda ce takodje povremeno ici kuci da gleda TV sapunice. Medjutim, razlika je u tome sto sada nije zavistan od njih. Ako nasim misljenjem dominira intelekt ili TV sapunica, oni postaju nasi Bogovi i tada se nas zivot, zapravo, nalazi u predivnom corsokaku. Kada studenti dostignu dvanaesti razred, dostigli su dovoljan nivo svesnosti da mogu da prepoznaju kada krenu korak nazad. Pocinju da zive osvesceno. Sve manje veruju u slucajnosti u zivotu. Pocinju da uvidjaju svrhu zivota. Pocinju da prepoznaju svoju sopstvenu bozansku prirodu. Sada pamte da samo jedna afirmativna misao moze da resi mnogo vise problema nego sva resenja iz desetog i jedanaestog razreda zajedno i kombinovano. Odustaju od karmickih lekcija i pocinju da budu, da jednostavno budu, otelotvorenje Boga. Uvidjaju da je intelekt dobar jer im pomaze da predju preko ulice u kojoj se odvija gust saobracaj. Koristan im je i neophodan kako bi ziveli na Zemlji. Ali, primecuju da on sam po sebi uopste nije kreativan. Za razliku od intuicije, ne moze da dosegne neistrazeno i otkrije dotad nepoznate odgovore. I tako konacno dolaze do tacke kada shvate da odgovori ne leze u intelektu, kao ni u slepom saosecanju. Neki, kao ja, izjave vrlo ogorceno da i ne postoje nikakvi odgovori. SVO ZNANJE ZEMLJE NIJE DOVOLJNO ZA PREOKRET Kada neko misli da nesto zna, onda on samo odlaze svoj razvoj i univerzum ne moze da uradi nista drugo nego da zastane i da ceka. Ovo je nesto sto nas jako nervira, zato sto su nas autoriteti naucili da smo utoliko vredniji ukoliko vise znanja posedujemo. Konacno otkrijemo da nam zadovoljenje i uzbudjenje ne donosi kolicina znanja koje imamo, vec ona sa kojom smo povezani. Zemljani su uvek smatrali da je ucenje linerno i zasnovano na intelektu. Medjutim, raditi bilo sta linearno je ekstremno sporo u odnosu na to kada bismo istu stvar radili prostorno i intuitivno. Ljudi koji se koriste levom mozdanom hemisferom nikada nisu razumeli, niti su se bavili time odakle Ajnstajnu ili Mocartu dolaze ideje. Za duhovnog ucenika ucenje i znanje ne predstavljaju teskocu. On zeli da predje sa jednog nacina ucenja koji je spor i mukotrpan na drugi koji je prijatan i brz. Majstori su uvek govorili da tek onda kada prestanemo da insistiramo da nesto znamo shvatimo da je znanje koje imamo neznatno u odnosu na ono koje mozemo da dostignemo. On ostvaruje planove koje prima slusajuci mudrost koja je izvan njega. Ceka dok mu se ne kaze. Samo sacica entiteta na planeti moze da spozna da sve sto vidimo, cujemo i osecamo na ovom planu realnosti moze biti u harmoniji sa benevolentnim i prijatnim univerzumom. Da bismo to razumeli, moramo razumeti kosmicke zakone stvaranja. Pocinjemo da shvatamo taj zakon kada dodjemo do kraja naseg skolovanja na Zemlji. Ne tako davno, dok smo ziveli neke od nasih prethodnih zivota, nismo ni pomisljali da bi uopste mogli da postoje ti zakoni. Medjutim, sada, kada smo shvatili kako funkcionisu kreativni principi, mozemo da ih prakticno primenimo kako bismo u nasim zivotima kreirali onakvu stvarnost kakvu zelimo. Kosmicki zakon ne podrazumeva bilo kakvu neravnotezu koja bi mogla da postoji kod neke osobe. Univerzum niti zna, niti ga zanima da li neko koristi principe kreativnosti za svoju dobrobit, ili protiv sebe. Na primer, nuklearna energija se moze upotrebiti u dobre svrhe, da proizvodi struju, ili moze da sluzi unistenju covecanstva. Atomska fuzija je i u jednom i u drugom slucaju ista. Razlika je u nameri i svesnosti uma koji odlucuje kako ce upotrebiti snagu atoma. Ima jos jedna razlika- um koji je osvescen je neuporedivo mocniji od bilo kakve nuklearne energije. On, na primer, moze da ozivi mrtve, hoda po povrsini vode, da postoji u univerzumu potpuno oslobodjenom bilo kakve napetosti. Kada govorim o kosmickom zakonu kao o principu, moja namera nije da ga predstavim tako da izgleda lisen ljubavi i saosecanja. Kao sto cemo kasnije videti, istinska ljubav i saosecanje su, sami po sebi, bazirani na cvrstim principima. Kako bismo uspeli da sami sebe osnazimo, moramo da na Univerzum i na njegova pravila gledamo kao na depersonalizovan princip i da izbegavamo da se stavljamo u medjuzavistan odnos sa Bogom. Ukoliko je bog princip, a ne osoba, nema nikakve svrhe od njega traziti da nam bude zastitnik. Neka osoba moze samo na osnovu licne procene da odlucuje da li ce biti, ili nece biti neciji zastitnik. To ne vazi kada je u pitanju princip. Ali, moze da nam se prikaze, da nam da neki znak, povratnu informaciju da je tu, prisutan, dostupan, kao sto je uvek i bio svakom ljudskom bicu. A na nama je da odlucimo kako cemo upotrebiti tu kreativnu moc. Setimo se zakona gravitacije. Kada skocis kroz prozor, pasces dole. Dok letis prema tlu, mozda ce ti pasti na pamet zakon gravitacije. Medjutim, to tlo prema kome letis nece biti briga za zakon gravitacije. UZROCNI PLAN Potrebno je da zapamtimo da su pravila o kojima cu govoriti veoma jednostavna. Kada je zemlja formirana kao skola, odredjeno je da ce realnost biti kontrolisana pomocu uzrocnog plana. Ljudi koji su proucavali ezotericna ucenja upoznati su sa drugim planovima postojanja koji ukljucuju fizicki, mentalni, emotivni i astralni plan. U skladu sa tim ustrojstvom, kada se kombinuju misao i emocija, dobije se manifestacija, odnosno rezultat u fizickoj dimenziji. Ovo jako lici na kurseve trgovine i prodaje. Kada u svom umu cuvas viziju onoga sto zelis da imas i dodas tome jos i emotivnu energiju, to ces zaista i dobiti. Ako se pozabavimo kreativnim procesom sa spiritualnog stanovista, docicemo do sustine misticnih ucenja. Bilo koja okultna organizacija ili bilo ko ko se time na neki nacin bavio, nije nista upuceniji od vas. Manifestacija necega sadrzana je u mislima koje se nalaze u nasem umu. Ali, iako smo upoznati sa pravilima, imamo veoma snaznu tendenciju da stalno zaboravljamo da ih svesno primenjujemo. NE OPIRITE SE ZLU Mozda verujemo da ucitelji majstori ne mogu da razumeju kako su nasi zivoti kompleksni. Ali, ako pogledamo kako su izgledali njihovi zivoti, vrlo je verovatno da su njihovi metodi, zapravo, jedini metodi od svih postojecih na Zemlji, koji pomazu da se rese svi problemi. Veoma je vazno da se obrati paznja kako na ono sto su oni savetovali da treba da se radi, tako i na ono sto nisu savetovali. Oni nisu savetovali da se prosvetljenje postize time sto se dobije diploma na koledzu. Nisu rekli da treba da mobilisemo armiju i branimo se kada smo napadnuti. Nisu rekli da okupimo pristalice kako bi podrzali nasu stvar. Mi stalno insistiramo na tome da je to isuvise pojednostavljeno. Tu molitve ne pomazu- treba mi cekic! Da okrenemo i drugi obraz. Isus je rekao da se ne opiremo zlu. Mnogi dobri ljudi, zato sto su naucili da treba da budu saosecajni, provedu citav svoj zivot suprotstavljajuci se zlu. Dozvolite mi da vas zamolim da nakratko napravite jednu pretpostavku. Ukoliko je tacno da stvarnost nastaje na osnovu misli kreiranih u glavi i osecanja kreiranih u telu- sta onda nastaje kada se borimo protiv rata? Nekoliko mojih prijatelja su anti-nuklearci. Jedan od njih je toliko uspesan da ima citavu kolekciju postera dece sa opekotinama od nuklearnog oruzja, cija se koza ljusti. Te su slike toliko realisticne da se svakome urezuju u um i izazivaju snazne mentalne i emotivne manifestacije. I, on na kraju postize to da se i u stvarnosti materijalizuje samo jos vise ozracene dece. Kada se neko bori svim silama protiv ubistava koje smatra najstrasnijim zlocinom od svih zlocina, on zapravo u svom umu uzgaja snaznu mentalnu sliku, dobro potkrepljenu emotivnim reakcijama. Jasno vam je sta ta osoba na taj nacin stvara- samo jos jedno ubistvo na planeti. Jer tako funkcionise zakon kreacije. Pojednostavljeno receno- kada se protiv necega borimo, mi tu stvar zapravo kreiramo. Zakon kreacije je bezlican, nema nikakva predubedjenja, nikakav stav, ni pozitivan ni negativan. Isto kao zakon gravitacije. KAKO DA KREIRAMO RAJSKI VRT Univerzum ne moze da napravi razliku izmedju zelja i strahova koje se nalaze u nasem umu. Ovo moramo da shvatimo kako bismo ljudima pokazali koji put je pravi. Ukoliko zelimo Rajski vrt, ili da svi ljudi budu slobodni, kako da dosegnemo moc koja ce nam to omoguciti? Ucenici desetog razreda veruju u intelekt i pokusavaju da budu kreativni tako sto debatuju. Puno eksperimentisu, ponekad se sukobljavaju. Ucenici desetog razreda se bore protiv svega sto je stetno. Na neki nacin, bas oni i proizvode najvecu stetu na planeti. Tek u dvanaestom razredu se po prvi put zaranja u misli koje se manifestuju u realnosti. Tak tada lljudi pocinju da posmatraju stvari sa perspektive Hrista. Dolazi do preokreta u njihovom saosecanju i razumevanju. Pocinju da uvidjaju da nisu zrtve i da mogu da kreiraju, iscele ili ponovo stvore bilo sta. Ako zelimo da Zemlja bude zelena, da li onda treba da se zalazemo da ona bude anti-braon? Prosecan um ne moze da shvati ovu razliku. Ali oni koji su poceli da shvataju koliko je duhovno dva i dva, mogu da vide taj odnos uzrok- posledica. Lako je uociti razliku izmedju onih koji uspesno kreiraju rajski vrt i onih koji se naizgled posvecuju svojim ciljevima, a u stvari tapkaju u mestu. Bilo bi cudesno mocno kada bi se borci za zastitu zivotne sredine presaltovali, pa da se zalazu za to da sve bude cisto, umesto sto se zalazu protiv zagadjenja. Um je neuporedivo mocniji kreator fizicke realnosti od bilo kakve vrste kreativne moci na fizickom planu. Stvaralacka moc koju imamo na Zemlji je fenomenalna. Bilo je nekih cudesnih napredaka na planu razumevanja zakona koji vaze na ovom planu. Mi zaista spasavamo planetu onda kada se presaltujemo sa toga da budemo protiv- negativnog na to da budemo za- pozitivno. To je krucijalno za razumevanje uzroka i posledice. Zaustavljanje rata stvara pakao. Vizualiziranje mira stvara raj. SVEST KREIRA REALNOST Uvek idite direktno na ono sto zelite da kreirate. Vi ste jedan od pet milijardi ljudi na Zemlji koji cini njenu kreativnu snagu i sve sto jedan petomilijarditi deo ima u svom umu se materijalizuje na planeti. Zasto ljudi u jednoj torbi nose staklene flase, a aluminijske konzerve u drugoj? Zasto je pao Berlinski zid? Da li se sve to desava zato sto su intelektualci o tome vodili debatu? Meditacija je ucinila vise za spas ove planete nego svi intelektualci i svi oni koji funkcionisu kroz slepo saosecanje zajedno. Polje rada meditacije nalazi se na uzrocnom nivou. Zar nije zanimljivo da su svi gurui ucili svoje studente da opuste telo. Sada u svom umu zadrzite vasu ideju o tome kako vi zelite da Zemlja izgleda. Vizualizujte ono sto zelite, a ne ono pritiv cega se zalazete. Kosmicki zakon nema nikakva predubedjenja i nije ga briga sta to vi vizualizujete. Berlinski zid je pao kada je 31. Niko nije nasao neko bolje objasnjenje za pad Berlinskog zida od ovog. Peter Jennings nije nista rekao o razlozima za pad zida na vestima u sest sati. Sigurno nije pao zaslugom nase vlade, armije ili ekonomskih sankcija. Pao je iskljucivo zbog toga sto se svest promenila. Da li je nekoliko miliona ljiudi koji su meditirali znalo sta rade? Da li su mogli da shvate kolika je stvaralacka moc uma? Nisu imali pojma o sinergickom efektu njihovih kombinovanih misli. Ali su se osecali dobro. Okupili su se u molitvi. Bili su uvereni da ce mir zavladati na Zemlji i da ce se harmonija trajno uspostaviti. Oni su mogli kasnije da svakodnevno pokusavaju da poprave sta ne valja, ali to nije bilo vazno. Tog poslednjeg dana decembra oni su svi usmeravali energiju u istom pravcu i ona je preokrenula energiju Zemlje. Planeta je polako krenula prema miru. Koliko je osoba potrebno da meditira kako bi se izvrsila tranzicija na Zemlji? Koliko je potrebno dnevno da se vizualizira da bi se stvorio planetarni mir i ocistio vazduh? Majstori su rekli da ukoliko imamo veru cak toliko malu kao zrnce soli, bice dovoljan samo jedan procenat vremena. Proizvoljne misli svetske populacije zapravo nanose veoma malu stetu nama ili planeti. Pretpostavimo da imamo pet milijardi ljudi koji su zajedno ukljuceni u neku proizvoljnu misao tako da jedna polovina misli ovo, a druga polovina ono. U kom pravcu se oni krecu? Oni zapravo stoje, jer svako vuce u suprotnom pravcu. Ali ako u ovih pet milijardi ljudi od kojih svako vuce u svom pravcu ubacite sacicu onih koji su voljni da rade u harmoniji i usredsrede se na odredjenu misao u svom umu kako bi se islo u odredjenom pravcu, doci ce do kretanja. I pre nego sto se osveste, celo covecanstvo ce preci na drugu obalu. To je kosmicki zakon. Uzrok promene uvek treba prvo potraziti na nivou svesti. Ali, vise volimo da taj uzrok bude nesto opipljivo i dramaticno, nesto sto moze da bude vest na nacionalnoj televiziji. Tako je lakse da se posle svima kaze sta treba da urade pa da spasu planetu. Medjutim, stvari tako ne funkcionisu, jer nas sistem verovanja kreira nasu realnost. PONASANJE JE NEKREATIVNO Jedna od stvari koju cemo morati da prihvatimo je da je ponasanje irelevantno. Od trenutka kada smo se rodili, nase programiranje se najvise vrti oko ponasanja. Osecaj krivice postoji jer su nam autoriteti rekli da nase ponasanje moze da naskodi nekoj drugoj osobi. Dobili bismo cusku kadgod bismo nesto uradili pogresno. Oni su shvatali da cinjenje nije kreativna snaga na planeti. Cak i onda kada znamo da treba koristiti svest za kreiranje realnosti, cesto se razocaramo jer ne mozemo da vidimo kako se to nase misli materijalizuju i kako mogu da nam donesu zeljene promene. Isfrustriramo se i pocnemo ponovo da cinimo u objektivnoj stvarnosti. Ali, taj nacin nam ne donosi trajnu srecu, niti ce to ikada moci. Mi smo istrenirani da nam nasih pet cula daje jedinu pravu sliku realnosti. Na ovom planu svest je ono sto je realno. Cinjenje je samo prirodna posledica svesti. Svaka zgrada prvo postoji u umu arhitekte, pre nego sto se izgradi. Isus nikada nije napravio most preko vode, niti je Sai Baba zaustavio rat. Ali, oni omogucavaju tranziciju ove planete. Uvek zelimo da se vracamo izvornom nacinu stvaranja o kome su govorili veliki spiritualni ucitelji. Molim vas da me ne razumete pogresno- ne kazem da je cinjenje lose ili nevazno. Ono je potrebno na ovoj planeti. Ono je nasa priroda. Deo naseg traganja, nase igre. Ples u nasem zivotu. Ali, ono nije uzrok. Moramo biti mudri i da razdvojimo uzrok od posledice. Moramo da naucimo kako da kreiramo nas univerzum pomocu misli, pa ce ples biti sve sto cinimo. Istovremeno shvatamo da nas sistem verovanja kreira stvarnost i da je on jedina stvar koju mozemo da menjamo. Ako primecujemo neku gresku u svetu, to znaci da treba da popravljamo nas sistem verovanja, a ne gresku. Dopada mi se Emmet Fox koji veoma jasno govori o tom procesu. Cak je u jednom od svojih radova pokazao koliko je nas sistem verovanja mocan na primeru novcanice od deset dolara. Ako zaista poverujemo da ona pripada samo nama i nikome drugom, mozemo da je ostavimo na ulici na sred Njujorka i da se vratimo za dve nedelje- ona ce nas cekati. Ja sam ovu lekciju isprobao na sebi. Uvek me je zabrinjavalo to sto se ogromna energija trosi na zastitu imovine i koncept brava i kljuceva. Izjavio sam da cu prestati da zakljucavam auto jer je on samo moj i niko ne moze da ga ukrade. Pa, vrlo brzo ga ih je neko ukrao. Univerzum je, u stvari, zeleo da mi pomogne da naucim ovu lekciju. Posto sam vec bio odlucio da zivim svesno, nisam se naljutio niti uzrujao kada sam primetio da je auto nestao. Sedeo sam u tisini i pokusavao da dokucim koje sam to pogresne misli imao u svom umu. Shvatio sam da sam bio pomalo sebican kada sam izjavio da ne treba da stitim svoju imovinu. Pohvalio sam se najmanje sestorici ljudi koje sam odlicno poznavao kako licno Bog stiti moju imovinu. Kasnije sam od jednog od njih morao da pozajmim telefon kako bih pozvao policiju. Kada sam shvatio u cemu sam pogresio, proslo je samo nekoliko sati i pozvali su me iz policije da me obaveste da je auto pronadjen. Nekoliko veceri posle tog dogadjaja, vracao sam se sa posla nesto pre ponoci. Pre nego sto sam skrenuo na put koji void ka mojoj kuci, pukla je guma na automobilu. Toliko sam bio umoran da sam odlucio da je tek ujutru promenim. Medjutim, ponovo je ukraden. Kada sam se prethodne noci vracao kuci, ostao sam bez goriva. Lopovi koji su ukrali auto nisu daleko odmakli i policija ga je lako pronasla. Kako bi mogli da ga pokrenu, morali su i da mi promene gumu! Auto su mi krali jos tri puta dok nisam uspeo da prepoznam greske u svom sistemu verovanja. I svaki put mi je auto vracan u boljem stanju nego sto je bio pre kradje. DUHOVNO POŠTENJE Kako povecavamo svesnost, razvijamo neku vrstu duhovnog poštenja. Priznajemo da su nas neki nasi blokovi sprecavali da dodjemo do zeljenog rezultata. Uobicajeno poštenje se veoma razlikuje od duhovnog koje priznaje da smo nepaznjom kreirali neke stvari koje nismo zeleli. Autoriteti veruju u greske. Oni zele da nature krivicu kao kaznu za greske. Pravi duhovni tragac spreman je da vidi siru sliku, da veruje da, u stvari, nikada nije nacinio gresku. Sva njegova prethodna verovanja i iskustva su temelji na kojima gradi kosmicku svest. Moramo da kroz proces ucenja naucimo kako da kreiramo radost za sebe. To ne moze da radi neki guru umesto nas. Duhovno postenje je priznati da je to proces. On podrazumeva da se ono sto ne funkcionise zameni necim sto funkcionise. Samo radimo veliko spremanje. Ocigledno nista u zivotu nije greska. Sve postoji samo da bismo mi postali mudriji. MOLITVA Molitva je sustina bilo kog puta budjenja. Kako bismo se vratili u nase prirodno bozansko stanje, moramo da funkcionisemo kao da smo vec u tom stanju. Karakteristike ovog stanja su telepatija i neprekidna veza sa beskonacnim. Zato je svaki majstor ucio studente da koriste njihove prednosti. Kada se telepatski obracamo duhu, priznajemo da verujemo u jedinstvo. Univerzum ne moze da nam sam kreira prijatne stvari. Mi kreiramo nasu stvarnost i ono sto je u njoj. Svaka molitva uvek bude uslisena, ali obavezno na nacin koji nece ugroziti nas sistem verovanja. Taj sistem cini i verovanje u ogranicenja ili oskudicu. Ne mogu nista da ti dam, jer ti ja nisam nista ni oduzeo. Ali, ti si trazio, a misli iz tvog uma se materijalizuju. Jedino sto ja mogu je da potenciram one tvoje misli koje su te i dovele do siromastva. Svako je beskrajno mocan kreator. Svako je sam sebi kreirao stanje oskudice i gomilu neplacenih racuna. Zasto su se oni pojavili, a ne prosperitet i izobilje koje smo trazili od univerzuma? Siromastvo su, pre svega i kreirale nase misli koje imamo u svom umu u trenutku kada dobijemo neki racun. Misli su nase molitve. Ovi racuni nisu nikakav nesrecan slucaj- oni su odgovor na tvoje molitve! Uvek krivimo druge ili ekonomiju za nase nevolje. Sada treba da preuzmemo odgovornost za sopstveni zivot. Shvatamo da sami kreiramo sopstvenu realnost. Kada racune dozivimo kao mogucnost da prepozanamo i oslobodimo se negativne energije i kada se iskreno zahvalimo na razumevanju koje su nam oni doneli, dolazi do razbijanja stare matrice. Vecini ljudi potrebno je vreme da raskinu stare matrice. Kada odbijemo da gajimo negativnu energiju u odnosu na nedostatak novca, pocece da se primecuju promene. Postepeno postajemo svesni uzrocno- posledicne veze izmedju misli i materijalizacije. Dobijemo povisicu, pobedimo u nagradnoj igri, ili umre bogata tetka i ostavi nam bogatstvo. Treba da obratimo paznju ko je nas pravi dobrocinitelj. Ponekad zaboravimo da je to Bog. VEROVANJA KREIRAJU DOBRE I LOSE MERDJULJUDSKE ODNOSE Kada imamo emotivan odnos prema necemu, onda mi to uvlacimo u nas zivot. To vazi i za nase racune i za nase medjuljudske odnose. Prototip pogresne osobe kakve smo stalno ranije birali. Sada treba pazljivo da proucimo tu osobu i da odlucimo da potrazimo drugu. Izabrao sam da imam vezu sa nekim kao sto si ti proslog utorka, proslog meseca, prosle godine, u proslom zivotu. Ne zelim vise nikada da odaberem osobu slicnu tebi. Terapija ili neko iskreno samoposmatranje ce nam mozda pokazati matricu po kojoj biramo partnere koji su isti kao nasa majka ili otac. Takvo saznanje sluzi da nas pouci kako da sledeci put odaberemo drugacije, a ne da nas predstavi kao zrtve koje je porodica pogresno vaspitala. Kada molimo za pomoc, univerzum ce nam samo ukazati na greske koje pravimo kada biramo. Tek kada mi sami pocnemo svesno da biramo, na cudesan nacin ce se pojaviti prava osoba. U nasem zivotu nam univerzum nikada ne materijalizuje bas ono sto trazimo. Pojavljuje se nesto sto nam omogucava da razumemo da smo mi sami kreirali nesto sto ne zelimo. Onda mozemo da preispitamo nase prioritete i sami iskreiramo ono sto zelimo. Apsolutno svaki trenutak u svacijem zivotu je predivan jer nam pruza mogucnost da prepoznamo i izbrisemo losu matricu. Sustina je u tome da pocnemo da trazimo vezu izmedju uzroka i posledice. Treba da vodimo beleske u kojima ce pisati sta su bile nase molitve, a sta se stvarno dogodilo. Treba budno da pratimo 24 casa kada posaljemo molbu univerzumu. Vise ne smemo sebi da dozvolimo da gledamo na zivot kao na slucajnost ili nevolju. Kada pocnemo konverzaciju sa Bogom, serija znakova pocne da se pojavljuje u nasem zivotu. Mnogi ce liciti na obicne dogadjaje, pa cemo ih lako prevideti. Stvar je u tome da smo mi sami kreirali svoje matrice. Univerzum bira da nam se kroz njih obraca kako bismo mogli da razumemo poruku. Tako nam ukazuje kako da ostvarimo zelju. OBRACAJTE SE BOGU KAO SEBI RAVNOM Ukoliko se univerzumu obratimo ponizno i servilno, on jedino moze da odgovori na nacin razumljiv samo servilnoj i poniznoj osobi. Izvesna izricitost je pozeljna kada razgovaramo sa Bogom. Ne treba da zaboravimo da Bog nije nikakav ego koji se moze osecati uvredjeno. Bog je nepokolebljiv kosmicki zakon. Kada odlucite da molite za nesto, kazite Bogu tacno koji je rok u kome ocekujete da dobijete odgovor. Recite joj da u roku od tri dana zelite da dobijete odgovor zasto nemate ovo ili ono u svom zivotu. I, veoma pazljivo pratite svaki znak sledeca tri dana. Neko vama blizak lezi u komi u bolnici, ne osecate se dobro zbog njegovog loseg stanja. Imas 24 casa da mi odgovoris. Kosmicki zakon kaze da ukoliko si trazio, znak ti mora biti dat. Zatrazi dodatni odgovor i ovog puta ne bauljaj po mraku cekajuci sledecu priliku. Svako dete univerzuma ima urodjeno pravo da razgovara sa Bogom. I to svakoga dana po ceo dan. Neko bi rekao da varam. Ucenje bez borbe je savrseno moguce jer smo mi ti koji odredjujemo pravila u zivotu. PRACENJE SOPSTVENOG KREATIVNOG PROCESA O cemu smo razmisljali protekla 24 casa? Da li je neobicno sto nam je zivot takav kakav je? Moramo da se usredsredimo da ne razmisljamo o problemima, dilemama, dramama, o necemu sto se desilo i kako je to lose. Moramo da se fokusiramo na lepa iskustva koja zelimo da ostvarimo. Misli koje su u nasem umu se realizuju. Ne postoji nista prostije od toga. Ustrucavamo se da kreiramo sopstveni zivot onako kako bismo zeleli jer se bojimo da ne pogresimo. Vec hiljadu puta smo kreirali neprijatnosti i borbu i sada se bojimo. Ali, ranije nismo znali kako funkcionisu Zemljina skola i kosmicki zakon. Sada znamo da takav pristup kad-tad kreira nesto neprijatno. Znamo da ne postoji nepromenljiva situacija. Nista u univerzumu nije uklesano u kamenu. Mozemo da menjamo svoj zivot bezbroj puta. Izvor cuda nalazi se u mogucnosti uma da se menja. Bernie Siegel istice da ne postoji bolest od koje se ljudi nisu izlecili, bila to SIDA ili najzlocudnija vrsta raka. KREATIVNE TEHNIKE Kako da saznamo kakav zelimo da nam bude zivot? To nije bas tako lako otkriti. Vecina misli da zna sta zeli, a ispostavi se da samo ponavlja vec neuspesne matrice. Koliko ljudi je moralo da u zivotu susrece osobe od kojih je uporno pokusavalo da se otarasi? Predlazem da svako uradi vezbu sa zutom sveskom. Nabavite obicnu zutu svesku i debelu crnu olovku. Olovka mora biti debela. Ne treba da dozvolimo da se u nasu kreaciju infiltriraju neodlucnosti. Sada zapisite sve sto volite, u cemu uzivate, sta vam se svidja, za cim ceznete, cemu se divite. Sve ono sto u vama izaziva topla i prijatna osecanja. Nemojte nista da propustite. Ako niste popunili barem dvadeset pet strana, niste se ozbiljno trudili. Uopste nije lako sastaviti iskren spisak koji istovremeno ima i integritet. Sve nas, drustvo je isprogramiralo da treba da imamo skromne zelje. Zapamtite- to nije dozvoljeno! Procenite svaku stvar pre nego sto je zapisete. Da li to zaista zelim? Kada bih imao sve sto zelim, da li bih i dalje zeleo bas tu stvar? Da li je to nesto sto treba da zele sve osobe mojih godina ili ja to zaista zelim? Sta je prikladno staviti na listu? Stavite stvari koje se odnose na vase licno okruzenje, gde biste voleli da zivite, sta volite da radite, kako volite da provodite vreme, kako volite da se ljudi ponasaju prema vama, itd. Evo delica moje liste: volim da prozori imaju divan pogled, da osecam travu izmedju noznih prstiju, pivo u ledenoj krigli, leptire. Volim slobodu koju donosi novac, meditaciju, tisinu, i moju zenu. Volim da letim avionom, cvece, postovanje prema drugim ljudima, neogranicenu viziju, i zivot. Volim harmoniju, smeh, elegantne vecere, da gledam kako se moja planeta isceljuje. Volim smiren um, da dodirnem somot, da vodim ljubav, kompjutere, i tebe. Vasa lista ima dve funkcije, Prvo, pomaze vam da naucite da pravite izbor u zivotu. Veoma pazljivo je pogledajte i naucicete mnogo o sebi. Da li vas posao sadrzi mnoge ili samo nekolicinu stvari sa liste? Da li vasa sadasnja veza obuhvata i osnazuje stvari sa liste kao i vase licne karakteristike? Kakav posao i kakva veza bi trebalo da budu pa da obuhvate vecinu stvari sa liste? Druga svrha ove liste je da usmeri kosmicki zakon da radi u vasu korist. Ono sto je u vasem umu, materijalizuje se. Zalepite vas spisak na ogledalo u kupatilu ili na frizider ili ga fotokopirajte i polepite gde god hocete. Sto se cesce budete potsecali na stvari koje volite, one ce brze postajati jedino iskustvo u vasem zivotu! Ponekad se desi da, kada ljudi otkriju da pozitivne misli zaista funkcionisu, pomisle da moraju da stvore sve dobre stvari u svom zivotu. To ce, naravno, da funkcionise. Ali, sutra ce biti na redu stomak, pa pankreas. To je iscrpljujuce za um- odrzavati savrseno zdravim jedan po jedan organ. Onda dodje na red bogatstvo. Zasto ne bismo jednostavno prihvatili da je univerzum na nasoj strani! Otac zna koje stvari zelimo i pre nego sto zatrazimo. On uziva da nam da kraljevstvo. Ne moramo sami to da kreiramo. Samo treba da uradimo ono sto je predlozio Isus. U nekom trenutku pozelecete da stvorite odredjenu stvar, situaciju ili neko isceljenje kako biste se uverili da svest zaista kreira realnost. Za vecinu ljudi ovo je sustinski korak. Mozda cete odluciti da materijalizujete nov automobil tako sto cete ga vizualizirati i osecati kako je on vec vas. I kada se to zaista materijalizuje, imacete nepobitan dokaz da zakon stvaranja funkcionise. Da li zaista zelite da ponavljate isti proces za svaku kasicicu, za svaki komad namestaja? Ima puno stvari za kreiranje i moze da postane veoma dosadno. Mnogo je zabavnije slobodno se ukljuciti u zivotni tok. OSLOBADJANJE OD SOPSTVENIH BLOKADA Samorazvoj je veliki biznis danas. Veliki broj ljudi svestan je da ima neku kontrolu nad svojim izgledom i zivotnim standardom. Pre par stotina godina, kada je tek poceo da se oseca uticaj energije Doba vodolije toga nije bilo. Sada, kada smo usli u Eru vodolije, izgleda da se ubrzao proces sirenja kolektivne svesti. Oni koji stvaraju matricu duhovnog napretka ljudskog roda moraju da povedu planetu. Ljudi pokusavaju da shvate ideju o tome kako mogu da ostvare neku, ma kakvu, kontrolu nad sopstvenim zivotima. Nauceni su da njihovim zivotima upravlja ekonomija, politika, zeposlenje, clanovi porodice, okolina. Popularna psihologija objasnjava da su blokovu u nama samima, uci nas kako da ih prepoznamo i uklonimo. Ovime se narocito bave ucenici desetog i jedanaestog razreda i to im veoma koristi. A to je spor i bolan proces za dostizanje prosvetljenja. Nijedan majstor nije preporucio tehniku prosvetljavanja kroz bavljenje blokadama. Znaci, pokusaj za popravkom dolazi iz onog dela naseg bica koje veruje da je odvojeno od Boga. Odeljeno misljenje ne moze da pronadje jedinstvo. Kada jednom priznamo da postoji blokada, mozemo da primenimo sve one divne istocnjacke tehnike razdvajanja i predavanja. Tako porucujemo univerzumu da prihvatamo njegovu pomoc u ciscenju blokova. To je vec vidjeno i prilicno je bolno i dugotrajno. Nas je zadatak samo da prepoznamo sopstvene probleme sto preciznije. Onda se obratite univerzumu za pomoc. Zamolite ga za odgovor i budno pratite sta ce se dogoditi. Gledajte sta univerzum ima da vam poruci. Ako imamo osecaj da smo mi duzni da sami sebi damo odgovor, to samo stvara neprijatnost i odlaze resenje. Univerzum je na nasoj strani. Mi nismo sami i odvojeni od duha. Nije nas posao da resavamo nase probleme. Znaci, korekcija nasih blokova i otklanjanje nasih fobija je posao Svetog Duha. Nas posao je da budemo budni, pratimo znakove, osluskujemo glas Boga. Psiholoski savetnici ce reci da je ovo sto govorim naivno i pojednostavljeno. U neku ruku i jeste. Samim tim sto je neko prepoznao svoj strah ili blokadu, ne znaci da ce automatski dobiti med i mleko. Blokovi su i dalje tu i njima se treba pozabaviti. Medjutim, postoje laksi i tezi nacin da se on otkloni. Kada se blokadama bavimo oslanjajuci se na intelekt ili znanja stecena na Zemlji, to je zasigurno ego trip. Mi ne znamo odakle su dosli strah i blokada. U krajnjem smislu znamo da dolaze od verovanja da smo odvojeni od Boga. Ali, to sto predstavlja greske i nepravdu su zapravo simboli drame iz prethodnih zivota kojih nismo svesni u normalnom stanju svesti. Da ne spominjemo da je drama iluzija. Naravno, ne mozemo reci nekome ko pati da je to sve iluzija. Znaci, imamo licencu i akreditacije da lecimo popravljamo jedni druge. Istina je, u apsolutnom smislu, da nista nije pokvareno, pa nista ne treba ni popravljati. Postoji potreba za prihvatanjem. Treba da prihvatimo jedni druge i sami sebe kao Bozju decu, kao Hrista. Postoje mnoge knjige o ljudima koji boluju od misterioznih bolesti, cak i TV serije. Kada se ti ljudi pomocu hipnoze vrate u trenutak kada su nastali bol ili bolest, oni potpuno nestanu. Hipnotizer nije osudjivao pacijenta, niti mu je govorio sta treba da radi. Doslo je do isceljenja. Kada pronadjemo nacin da iznesemo neki strah na svetlost dana, bez obzira u kom od prethodnih zivota je on nastao, on jednostavno nestane. U Bozjem univerzumu strah nije nesto opipljivo. Strah predstavlja pogresno verovanje. Ne mozemo da poreknemo da je on itekako realan za osobu koja ga ima, ali setimo se kako je nas sopstveni strah delovao realno kada smo mislili da ce Arnold Svarceneger da pogine u nekom filmu. Istina je da mi ne znamo nista. Ne postoji objektivna stvarnost. Ove recenice tesko moze da proguta neko go je poznat po svom intelektu. Intelekt nam omogucava da budemo pametni, ne i mudri. Mudrost se budi u nama kada prepoznamo istinu u ucenjima majstora. Kako bismo usli u kraljevstvo, moramo postati kao mala deca. Ne suprotstavljajte se zlu. Kada neko iskreno prizna da ima blokadu ili strah i obrati se univerzumu, desava se isti proces kao i kada se moli za bogatstvo. Univerzum zna uzrok blokade. On zna i koji je najekspeditivniji put da se ispravi greska u nasem sistemu verovanja koja je uzrokovala blok. Ako budemo drzali po strani intelektualizam i racionalizaciju, univerzum ce upotrebiti mnogobrojna sredstva koja su mu na raspolaganju da nas prosvetli i vrati nas u stanje unutrasnjeg mira. Mnogo su efikasnije od ljudskih metoda. STA TREBA DA KREIRAM? Sto se vise priblizavamo energiji vodolije, sve se vise skracuje vreme koje je potrebno da prodje od trenutka kada formiramo neku misao u glavi do njene materijalizacije u stvarnosti. Ali ono je jos uvek dovoljno dugo i treba da obratimo paznju na vezu izmadju uzroka i posledice. Nisam trazio u svom zivotu zeleno! Treba da shvatimo kako se stvari medjusobno uklapaju na tom planu realnosti. Mozda bi bilo mudro da toj energiji damo moc da bude neka vrsta naseg punomocnika. Ona moze da predvidi buducnost i zna kakav smo mi licno ugovor potpisali sa Zemljom. Pametno je da zamolimo tu energiju da kreira umesto nas. Ali, ona ne moze da zakoraci u nas zivot sve dok je ne zamolimo. To pise u Bibliji, maltene u podnaslovu. Svi smo mi omnipotentni i zbog toga ne mozemo da dobijemo nista sve dok ne zatrazimo. Ponekad se osecamo sputano jer ne znamo sta da trazimo. Kako bismo mogli da znamo sta da trazimo kada ne znamo kako ce svet sutra da izgleda, nemamo nikakvu predstavu o tome. Svrha ove recenice je da nas odvoji od ega. Kada pokusavamo da se oslobodimo blokada, ne zelimo da funkcionisemo iz ega. Ego je aspekt nase svesti koji veruje da smo odvojeni od Boga. To ce nas uvek odvesti na stranputicu. Nije vazno da li smo u pravu ili nismo, da li smo dobri ili zli. Ego funkcionise na osnovu nedovoljne kolicine informacija. Njih dobija pomocu pet cula a odluku donosi na osnovu znanja kojim raspolaze. Znanje potice iz novina, knjiga, iz prethodnih iskustava. A sve ovo je manje od desetine jednog procenta kolicine informacija koje su nam dostupne. Donositi odluke na takav nacin je zaista besmisleno, jer mi nismo odvojene jedinke i ne moramo posebno da prikupljamo informacije i reagujemo na osnovu njih. Ova recenica znaci i priznanje da postoji univerzalna inteligencija ili energija kojoj je dostupnija mnogo veca baza podataka od one kojom raspolaze nas ego. Svaki majstor koji je dosao na Zemlju je govorio da treba dati punomoc necemu sto ima vecu viziju do trenutka dok i mi ne dostignemo isto stanje i budemo u stanju da svesno kontrolisemo sopstvene zivote. Mi smo deo tima koji radi zajedno sa nevidljivim carstvima koja postoje u univerzumu. Ovaj tim se ponekad naziva Sveti Duh ili sveukupan duh. Koliko puta smo se uverili da nam uopste nije potrebno da znamo odgovor na neko pitanje? Kada nam se tako nesto dogodi, onda funkcionisemo po kosmickom zakonu, a ne rukovodi nas ego. Cesto necemo bas tacno znati sta zelimo. Ali, dobro znamo da zelimo mir, srecu, prosperitet i uzbudjenje. Zatrazite ove stvari uopsteno i ostavite detalje Bogu! Ako je umrla vasa voljena osoba, ne oklevajte, sedite, opustite se i upotrebite unutrasnja cula kako biste ostvarili komunikaciju. Kada se licno uverimo da postoji zivot posle smrti, sticemo veoma znacajno iskustvo. Moram i da vas upozorim. Ponekad ljudi pomesaju ove dve stvari i pomisle da komuniciraju sa Bogom, a to ne bude tako. Ako je neko bio trapav dok je bio ziv, takav ce garantovano ostati i posle smrti. Ne znaci da se automatski menjaju i nivo razumevanja, duhovnosti ili mudrosti samim cinom prelaska na drugu stranu. Nevidljivi ljudi koji se motaju po planeti su isti kakvi su bili i kada su bili inkarnirani, samo sto funkcionisu iz cetvrte dimenzije pa mogu da vide ponesto od proslosti i buducnosti. Tamo je prirodno stanje bica da i proslost i sadasnjost i buducnost vidi istovremeno. Ti ljudi iz tih dimenzija nisu nikakva bozanstva. Jednostavno, tamo vreme nije linearno, to je normalna stvar. Cesto nam reci koje opisuju buducnost naviru, nekada ih zapisujemo, nakada se pojavljuju na spiritistickim seansama. To je samo neko ko vise ne zivi u telu. Mudra osoba ce telepatski komunicirati sa bilo kojom nevidljivom energijom i odluciti da li uopste zeli da je slusa ili ne. Kada neko u ljudskom obliku proba da nas savetuje, veoma brzo ga procenimo. Ako nam deluju mudro i govore na nacin slican nasim razmisljanjima, mozda pozelimo da ih saslusamo i pokupimo par saveta. Kada damo punomoc nekoj mocnijoj energiji, ne odricemo se nase slobodne volje. Sveti Duh govori kroz osecanja, znake, koincidencije. Uvek ga dozivljavamo kao smirenost, nalik na osecaj olaksanja koji imamo kada se oslobodimo nekog pritiska. Svaka komunikacija koja je na bilo koji nacin slozena potice od ega. Taj ego moze biti cak i veoma dobar, ali je opet ego. Kada dobijemo od nekog duha spisak stvari koje treba da uradimo, to je poruka od ega, mozda nekog starog drugara sa kojim smo se nekada igrali. Bog je stanje, ne cinjenje. Kada dobijemo poruku od duha koja kaze da pozurimo, jer vreme istice, znaci da potice od ega. Bog funkcionise izvan carstva vremena i prostora. Bog reorganizuje vreme i prostor prema svojoj volji. Nikada nije prekasno za jedno dobro cudo. Bozji glas je uvek smiren. Mi smo predodredjeni da okolo idemo obasjani najcistijim blazenstvom i ne treba nam nikakva pomisao o tome kako zivot funkcionise. Nas je posao da se drzimo po strani, a da sve detalje prepustimo energiji koja ima visu viziju. Uvek kada pocnemo da se bavimo detaljima, pravimo neverovatnu zbrku. Za bilo koju dilemu postoji bezbroj resenja. Mi treba uporno da zahtevamo najbolje resenje i da se ne bavimo time kako ce to da se realizuje, odakle ce doci resenje i da li ce resenja uopste biti. Uvek se zacudim kako ljudi uporno traze da se nesto resi na nacin na koji su oni zamislili. Neki veruju da treba da se u odredjeno vreme nadju na odredjenom mestu sa svecom, krstom i ostalim rekvizitima. Zaboravljaju da je univerzum sto posto neverbalan i da jedino moze da prepozna i procita nasu nameru. Ne moze da cuje nase reci, niti da vidi ono sto radimo- on naprosto cita nase misli. Sada, ako ste spremni da zatrazite vodjstvo od nevidljivih carstava, zelim da sa vama podelim najmocniju molitvu u univerzumu. Proverio sam sa Matejom, Markom, Lukom i Jovanom. Ne samo da su mi dozvolili da je podelim sa vama, nego su mi jos i naglasili da je ta molitva jaca od Ocenas-a. To je najefikasnija molitva koja se ikada cula u univerzumu i ne moze biti prenebregnuta od bilo koje energije u kosmosu. Ona ujedinjuje sva kraljevstva da vam najsnaznije pomognu, bez izuzetka. Da li ste spremni da je cujete? Onda mozete da stvarate realnost prema sopstvenim pravilima. Svi moraju da nauce to da rade. Zbog toga sto smo sa Zemljom potpisali kolektivni ugovor. U njemu se kaze da ce u sledecih pedeset godina na Zemlji biti deset miliona osoba koje su uspesno zavrsile samo-razvoj. Njihova udruzena telepatska energija ce se tako snazno penetrirati u ovaj plan postojanja i u umove svih onih koji se u njemu nalaze, da ce bas svi koji su u Eri Vodolije, bez izuzetka, sigurno diplomirati pre nego sto nastupi sledece doba. Ne trebaju nam nikakve lutalice! Ako izaberete da sami posedujete moc i vidite u sebi Hrista u ovom zivotu, omogucicete stotinama miliona ljudi koji se skoluju na Zemlji, da takodje diplomiraju. Znaci, puno posla je pred nama. Srecom, posedujemo moc svih univerzuma da kreiramo ono sto zelimo onako kako mi to zelimo. Takodje imamo na raspolaganju ogromnu pomoc nevidljivih svetova. Uvek unapred vizualizujte cvetni Rajski Vrt i nikada se vise ne suprotstavljajte zlu. Zapamtite, mi zapravo kreiramo ono protiv cega smo. Ljubav, ljubav, ljubav- i sve ce biti u redu. To se desava kada padne neki diktatorski rezim, kada ljudi svesno i otvoreno razgovaraju o medjuljudskim odnosima i zivotu na Zemlji. To nije nista neuobicajeno. Kalendar kaze da je doslo vreme ze Doba Vodolije. Bica slicna vama uzela su ljudski oblik i zaronila u zajednicki telepatski rezervoar energije koja okruzuje ovu planetu. Dozvolite mi da objasnim. KOSMICKI IZOLACIONIZAM Ovaj skolski sistem je zatvoren. Izolovan je od ostatka nase galaksije kada je u pitanju kolektivna svest. Nasa Zemljina skola je kao i svaka privatna skola: ima sopstvene ciljeve u obrazovanju, sopstveni upravni odbor, zeli da privuce odredjeni tip ucenika. U obicnim javnim skolama, drustvena sredina moze da ucestvuje u odabiranju clanova upravnog odbora skole, ali ne sme da uzurpira ulogu ucitelja, direktora, ili clanova skolskog odbora. Ako neko zeli da bude ucitelj, mora da se prijavi na konkurs i prilozi svoju radnu biografiju. Sve ovo vazi i za Zemljinu skolu. Ako neko zeli da pomogne Zemlji, mora da sledi primarnu direktivu. Tamo se kaze da, u skladu sa kosmickim zakonom, nijedna civilizacija ili grupa entiteta koja dolazi iz nekog spoljasnjeg sistema ne sme da menja sistem u koji je dosla, ma koliko bila superiornija u odnosu na njega. Znaci, svest nekog zatvorenog sistema moguce je menjati samo direktnim ukljucivanjem i ucestvovanjem u njemu. Primarna direktiva sprecava bilo koga ili bilo sta spolja da se mesa u proces kome ne pripada. Ako neko zeli da pomogne, mora direktno da se ukljuci. Zasto bi se inace majstor uopste reinkarnirao na ovoj planeti? Kada bi to bilo moguce, Sai Baba i Buda bi sigurno sedeli na nekom kosmickom tronu i diktirali srecu i dobru volju medju ljudima. Osnovni razlog koji im to ne dozvoljava je sto bi na taj nacin ugrozili slobodnu volju individua cija je svest, pre svega, i kreirala sistem. Zato oni povremeno uzimaju ljudski oblik i spustaju se na Zemlju. Tako mogu da, u ime svoje porodice, kao ucesnici u energiji Zemlje, pomognu da se promeni stvarnost. Svaka inkarnirana osoba, bila ona majstor ili ne, koja poseduje mentalni i emotivni mir, prozima kolektivnu svest smirenoscu. To znaci da kada mi, kao inkarnirana bica, samim tim sto ucimo da budemo smireni, ispunjeni ljubavlju i radoscu, zapravo omogucavamo to isto i ostalim inkarniranim dusama na planeti. To je jedino sto su mogli da rade i majstori- trudili su se da njihova razvijena svest bude upotrebljiva. A sa strane su pravili i po neko cudo. Hodali po povrsini vode, vaskrsavali mrtve. Ko ce onda da isceli planetu ako pomoc ne moze da dodje od nekoga ko je izvan ovog sistema? Promenu moraju da iniciraju ljudska bica koja sada zive na Zemlji. Ali, to ne mogu biti ljudi koji svakodnevno slede zastarele matrice i zive u okviru drustveno nametnutih ogranicenja. Oni ne mogu da u trecu dimenziju donesu mir, radost i slobodu, jer ne znaju da takve stvari uopste postoje! Ne znaju da postoje nevidljiva bica i paralelni univerzumi. Majstor se postaje onda kada smo spremni da se odreknemo ovozemaljskog programiranja i prihvatimo sire razumevanje. Samo svesna bica mogu da preokrenu realnost u unutrasnji i spoljasnji mir. To je razlog zbog koga prosvetljene osobe uzimaju ljudski oblik. Zbog toga su dosli Mocart, Mikelandjelo i Ajnstajn. I vi ste zato tu. POVREMENI POSETIOCI U ZEMLJINOJ SKOLI Zemljina skola ne pohadjaju samo oni ljudi kojima ona sluzi kao osnovni put samorazvoja. Neki samo povremeno svracaju, kada je kriticna istorijska situacija i potrebna je njihova pomoc. Oni, u stvari, nisu ucenici dvanaestog razreda. Idemo dole na planetu. Poslednjih godina se ovom pozivu odazvao prilican broj dusa. Mnogi od nas se cak i ne oslanjaju na iskustva iz svojih prethodnih zivota na Zemlji, jer se nismo dovoljno puta reinkarnirali kako bismo naucili da predjemo ulicu , a da istovremeno zvacemo zvaku. Zaboravljamo da oni koji vaze za najuspesnije licnosti neprestano borave samo na Zemlji. Oni su shvatili kako da se snadju ovde i poznaju sva pravila jer ih karma tera da se neprestano vracaju. Iako su se odlicno adaptirali da budu Zemljani, jos uvek nisu spremni da budu blazeni. Sa druge strane, oni koji su se inkarnirali da bi bili duhovni ucitelji a to su ucenici dvanaestog razreda i povremeni posetioci su spremni da krenu dalje, ruku pod ruku sa bilo kojim majstorom koji je ikada krocio na Zemlju. NEBESA NE NEGIRAJU NASU VREDNOST Inkarnacija ume da bude prilicno teska i zbunjujuca. To ne znaci da nismo svetlost. Ni u sopstvenom zivotu ne umem da se snadjem! Kako ja da ukazujem na pravi put kojim planeta treba da ide? Vreme ja da sa tim sada prestanemo. Ovde smo zbog misije. Pre inkarnacije oko nas je zracila svetlost. Cakre su nam bile otvorene, funkcionisale su uravnotezeno. Verovali smo da otvorena srcana cakra sluzi da emituje ljubav. Ali, kada smo usli u fizicko telo, izbombardovali su nas ljutnja, strah, krivica, sumnja, zabrinutost. Oni su pretvorili telepatski rezervoar ove planete u konglomerat odvratnog, sivkasto zelenog, bljak, dubreta. Ovo ovde je nuznik i kada se spustimo sa otvorenim cakrama, jednostavno usisamo svo to djubre. Prihvatimo ga kao da je zaista nase, jer ne shvatamo kako sistem funkcionise. Djubre nije nase, niti smo ga mi stvorili- samo smo zaboravili da zatvorimo vrata nase cakre kada smo dosli. Kada udjete u bazen sa vodom, nakvasite se. Isto tako, kada udjete u telepatski rezervoar, povezete se sa prosecnim nivoom svesti. Kada visoko razvijena bica dodju na Zemlju, gotovo obavezno se polome i zapale. Povuku se i zatvore. Zasto me niste upozorili? Sta sada da radim sa ovim stvarima? Zemlja je najekspeditivnija skola u univerzumu. Cak je i Isus pohadjao po neki kurs pre nego sto je poceo da poducava po sopstvenom metodu. Kada bismo unapred dobili uputstvo, nista ne bismo mogli da naucimo. Svako ko dodje na Zemlju, razbije se i zapali, zaboravlja tu prvu stranu. Sada je taj period naseg zivota gotov. Doslo je vreme kada treba da se prisetimo kako da kontrolisemo sopstvenu realnost. PROCESNA SVEST Ucenici dvanaestog razreda i povremeni posetioci sada su spremni da pociste klozet od podsvesti koji sada postoji na Zemlji. Pre nego sto pocnete da brinete da li je zaista dovoljno biti samo prisutan na planeti, predlazem da pogledamo kakva je to prosecna kolektivna svest. Treba samo da ukljucite televizor. Program se prilagodjava najprosecnijem nacinu misljenja kako bi se postigla najveca gledanost. Televizija je idealan barometer prosecne svesti. Prikazuje TV sapunice, drame, ubistva i vecernje izdanje vesti. Uveravam vas da je dovoljno za spas Zemlje samo da ostanete na nivou svesti na kome ste sada. Potpuno je zadovoljavajuce to sto posmatrate zalazak sunca ili radite posao koji vas inspirise. Vas mozak je transmiter koji nudi energiju i matricu misljenja na odredjenoj frekvenciji koju mogu da prime ljudske mase. Svaka nasa uzvisena misao pomaze usponu planete. Posto smo se uverili da smo korisni, mozemo slobodno da se posvetimo postizanju pristojnog komfora u kome treba da izvrsavamo svoj zadatak. Nivo komfora nema nikakve veze sa tim koliko je velika nasa kuca. U ovoj inkarnaciji on je direktno proporcionalan nasoj sposobnosti da prepoznamo na kom je nivou nasa svest u odnosu na prosecnu. Ovo mozda lici na izolovano misljenje, ali moramo da prihvatimo da smo mi ucutelji u ovoj skoli. Kada budemo anketirali razlicite razrede, videcemo ocajnu masu ljudi koja nas preklinje da budemo iskreni prema sebi i da sa njima podelimo nasu intuitivnu mudrost. Spiritualni koncepti za neke predstavljaju pretnju. Oni ce nam reci da smo naivni i omalovazavace nas pogled na realnost. Kada cujemo takav kriticizam na nama je da odaberemo da li cemo verovati ili necemo. Kriticara strah i nesigurnost teraju da tako govori. Sigurno je u pitanju nesigurnost jer bi, da su kojim slucajem prosvetljeni, jednostavno preplavili svetloscu onoga za koga misle da gresi. Prosvetljena bica niti napadaju niti se brane. Sama cinjenica da neko reaguje na bilo koju situaciju kroz strah dovoljan je indikator da je ovde da bi bio ucenik.